Сестра Марка Краљевића убија на мејдану Сењанина Ивана 0001    Фалио се Сењанин-Иване, 0002    А у Сењу, граду бијелому: 0003    ”Штогод има у Сењу дивојка, 0004    Сваком да је лишце обљубио, 0005    Ма да није секи Краљевића. 0006    Куне јој се и виру задаје, 0007    Да ће и њој обљубити лишце, 0008    Ако нигди, на ’ној води ладној, 0009    Јутром рано ал вечером касно.” 0010    Мисли Иве да не чује нико, 0011    Све то слуша Краљевићу Марко. 0012    Ма он мучи ка да и не чује, 0013    Нег се шеће до бијела двора. 0014    У двору је секу налазио, 0015    Божју јој је помоћ називао: 0016    ”Божја помоћ, драга секо моја! 0017    Ти не оди на ’ну воду ладну, 0018    Јутром рано и вечером касно. 0019    Фалио се Сењанин-Иване, 0020    А у Сењу, граду бијелому, 0021    Штогод има у Сењу дивојка, 0022    Да је сваком лишце обљубио, 0023    Само теби да није дивојци. 0024    Ал се куне и виру задаје, 0025    Да ће и теби обљубити лишце, 0026    Ако нигди, на ’ној води ладној, 0027    Јутром рано ил вечером касно.” 0028    Млада мучи, не вели ни ричи, 0029    Већ се шеће у скрајне камаре, 0030    Облачи се пшто се липше море 0031    И вазимље видро оковано, 0032    Па се шета на ’ну воду ладну. 0033    Кад је дошла на ’ну воду ладну, 0034    Тут на води Сењанин-Иване. 0035    Божју му је помоћ назовнула: 0036    ”Божја помоћ, од Сења Иване!” 0037    ” ”Да си здраво, сека Краљевића!” ” 0038    Ма бесиди Краљевића сека: 0039    ”Бора теби, Сењанин-Иване! 0040    Је ли тестир заитити воде?” 0041    ” ”Тестир теби, секо Краљевића! 0042    Тестир теби, колико ти драго.” ” 0043    Кад заити једно видро воде, 0044    Туте ми је млада починула, 0045    Па Ивану тијо бесидила: 0046    ”Бора теби, Сењанин-Иване! 0047    Чула јесам, а видила нисам, 0048    Да се јунак јеси пофали, 0049    А у Сењу, граду бијеломе, 0050    Што у Сењу има дивојака, 0051    Да си сваком лишце обљубио, 0052    А да ниси мени дијевојци, 0053    Па да с’ кунеш и виру задајеш, 0054    Да ћеш мени лишце обљубити, 0055    Ако нигди, на ’ној води ладној 0056    Јутром рано ил вечером касно. 0057    Не ћеш, Иве, вира ти је моја! 0058    Ако ли се мени не вирујеш, 0059    Када буде јутро осванути, 0060    А и жарко сунце истицати, 0061    Облачи се штогод липше мореш, 0062    Ватајмо се под бијеле руке, 0063    Па шетајмо на ’но поље равно, 0064    Онде ћу се с тобом огледати. 0065    Ако ли ми Бог и срића даде, 0066    Па да би те млада придобила, 0067    Вадит ћу ти ноже оковане, 0068    Клат ћу тебе како мало јање. 0069    Ако мене, Иве, предобијеш, 0070    Љуби, Иве, било лишце моје, 0071    Љуби, Иве, колико ти драго.” 0072    Кад Иване ричи разумио, 0073    У њему се срце разиграло, 0074    Једва јунак зоре дочекао. 0075    Кад је јутро било освануло, 0076    А и жарко сунце огрануло, 0077    Облачу се штогод липше могу, 0078    Ватају се по бијеле руке, 0079    Па шетају на ’но поље равно. 0080    Туте су се огледали млади, 0081    Ма дивојци Бог и срећа даде, 0082    Да га она млада придобила, 0083    Па му вади ноже оковане, 0084    Па га коље као мало јање, 0085    Па побиже двору бијелому, 0086    А стара се мајка веселила.